-
Dok si odrastala, pažljivo sam radio na tome da nipošto ne ličiš na mene, kako ne bi ponovila moje greške. Ja sam radio na tome da te oslobodim sebe, ali je moguće da sam imao pogrešnu strategiju, negdje sam pogriješio, a ne znam gdje, ni kada.
-
Centralna tema romana je siromaštvo, a način na koji Herceg o njemu govori duboko je jezički i narativno promišljen. Kod nje siromaštvo nije društvena tema niti povod za socijalnu kritiku – ono je doslovno egzistencijalna kategorija. Ne određuje samo uslove života, već oblikuje samu unutrašnju strukturu čoveka.
-
Možda bi se tema romana mogla svesti i na stihove pesme „Haiku“ Rona Padžeta, koje Mija citira na jednom knjiškom druženju sa „labudicama“: „To je bilo brzo. Mislim na život.“
-
Posjetiti Kašmir kao građanin Indije s trunkom savjesti znači nemati dom. Zato što nakon susreta s Kašmirom nema povratka starim razgovorima, starim šalama, bezazlenoj zabavi. Namjerna amoralna, njegovana nevinost većine Indijaca u vezi s događajima ondje teško se podnosi
-
Jutarnja zvezda nije roman koji pokušava da objasni natprirodno. Knausgora mnogo više zanima šta se događa sa čovekom kada shvati da racionalni pogled na svet možda nije dovoljan da objasni sve što doživljava.
-
Gerda Taro (Gerta Pohorile) je bila prva ratna fotoreporterka koja je stradala na frontu, u Španskom građanskom ratu. Roman Devojka s lajkom Helene Janeček modijanovski je ispričana priča, pomalo melanholična, dobrim delom dokumentaristička, o ovoj izuzetnoj nemačkoj Jevrejki i levičarki.
-
Drugi Ćurčićev roman, Glorijan, nazvan po atipičnom superheroju iz Marvelovog univerzuma, kosmičkog arhitekte snova koji ima moć da snove smrtnika oblikuje i pretvara u stvarnost, nije samo analiza interakcije pojedinca sa porodicom i sagledavanje različitih odnosa unutar nje, već i detaljnija vrednosna analiza društva, koja u svom najširem okviru…
-
„Iako je preminuo šest godina ranije, pomislio sam da moj otac nije mrtav, jer ga se neko još uvek sećao. Onda sam pomislio da nisam ja bio taj koji se seća svoga oca, nego da se on čvrsto uhvatio za moje pamćenje, da ne bi sasvim umro.“
-
Nisam ni lijevo ni desno, nego iznad, pa makar ko neki majmun na drvetu, a odatle dobro vidim kako živimo u stanju loše beskonačnosti, u sakatom društvu bez empatije, ljudi su ispunjeni unutarnjom prazninom, truli od politike, u očima im se vidi svaka nepročitana knjiga.
-
Roman Kratki rezovi Nataše Smirnov bavi se jednim od najtežih iskustava koja mogu zadesiti savremenu porodicu – samopovređivanjem i suicidnim mislima tinejdžera. Tema o kojoj se ćuti, od koje se beži, koja se uvek dešava nekom drugom. Tema o kojoj je teško misliti, već i same misli bole…
Zapratite nas
Kategorije
- Domaća književnost
- Gostujući prikazi
- Lidijini tekstovi
- Paralelno čitanje
- Pisci preporučuju
- Priče
- Roman
- Strana književnost
- Vojislavini tekstovi
Prijavite se da redovno dobijate naše tekstove
O čemu govorimo kada govorimo o knjigama 