-
Orhan Pamuk je gospodin među piscima. Džentlmen. Nenametljiv, od onih što drugima prepušta galamu i paradiranje, dok dostojanstveno posmatra halabuku književnosti. Drugim rečima, on je pisac koji ne koristi vratolomije, ništa što bi makar zamirisalo na jeftin književni trik ili hvatanje krivine pred ozbiljnošću pisanja. O ne, pravi gospodin!
-
„Čitajući tako stotinu godina stara godišta njemačke, ruske i američke štampe, pa i naše, imao sam jezivi osjećaj da čitam jutrošnje novine. Kao putnik kroz vrijeme koji se vratio u 1923. godinu i zbunjen se zatekao kao isti čovjek u isto vrijeme na istom mjestu. Shvativši onda da nešto nije…
-
„Najvažnija stvar u Ne rastajemo se je ljubav, a ne nasilje“, rekla je spisateljica i nobelovka Han Kang u intervjuu Lisi Alardajs, koji je preneo Glif, i dodala da je pisala o „masakrima, ljudskom padu i zverstvima“, ali je htela da piše o ljubavi: „Što sam starija, kako vreme prolazi, osećam…
-
„Život je, suprotno svim religijskim predstavama, i suprotno snijegu, proizašao iz nesavršenosti i nepravilnosti. Život je greška u savršenoj simetriji smrti.“
-
Flamanska spisateljica Geja Shuters, autorka jednog od najupečatljivijih i najšokantnijih romana prevedenih ove godine na srpski jezik – Trofej, slaže se s eko-filozofkinjom Val Plamvud: „naši problemi su počeli kada se čovek postavio izvan lanca ishrane, videći sebe samo kao lovca, a ne više i kao plen. I kada je…
-
Rat je doneo neka nova pravila. Doneo je „strah što se pred zoru stvrdnjava, pa se može seći na kocke, kao kolač… Grad pod tim mrakom disao je napeto, kao životinja, pred parenje. Ili lov. Ili preobražaj“.
-
Da li je čoveku baš sve dato da zna i da li je usud da se njegova dostignuća okrenu protiv njega samog kad ode predaleko?
-
„On je naučio najtežu lekciju kojoj nas život može naučiti – da život nema smisla. A kad se to jednom dogodi, sreća više nikad ne može biti spontana. Izveštačena je i skupo plaćena – sreća se tada plaća krvavim otuđenjem od samoga sebe i svoje životne priče“
-
„Ako u mom delu postoji nekakva tema, rekao bih da je ona vrlo jednostavna: radi se o tome da je većina ljudskih bića nužno sama, i u tome leži njihova tragedija“ (Ričard Jejts)
-
Roman je pun snažnih, gotovo filmskih scena, a naročito je impresivna ona u kojoj se vernici klečeći kreću ka novopostavljenom Carskom zvonu, u lokalnom manastiru. Za kim Carsko zvono zvoni, pita se Saša Ilić.
Zapratite nas
Kategorije
- Domaća književnost
- Gostujući prikazi
- Lidijini tekstovi
- Paralelno čitanje
- Priče
- Roman
- Strana književnost
- Vojislavini tekstovi
Prijavite se da redovno dobijate naše tekstove
O čemu govorimo kada govorimo o knjigama 