Već neko vreme, otkad je počela besramna policijska brutalnost, a zakon se, što bi moj sin rekao, pretvorio tek u sugestiju i opciju, teško mi je i da čitam, a kamoli da pišem o knjigama. Ipak, odlučila sam da predstavim jednu slikovnicu koja me je duboko potresla, a po svojoj poruci itekako ima veze sa onim što se nama dešava. Naime, slikovnica je posvećena petogodišnjoj devojčici iz Avganistana Madini Husini,  koja je samo želela da živi slobodno i da ima prava baš kao i ostala deca. Dakle, sloboda, pravda, jednaka prava i jednak tretman pred zakonom. Zvuči poznato? 

Mala Madina „na put je krenula iz Afganistana, preko Turske, preko Irana. Kad ostaješ bez zavičaja, nada je tada i put i hrana. Zvijezda je pita: ’Gdje je sloboda koju toliki traže?’ ’Sloboda je na igralištu. Tamo gdje nema straže.’“

Slikovnicu Djeca s igrališta Madine Hussiny napisala je Olja Savičević Ivančević, ilustrovala Ena Jurov, a objavio zagrebački „Sandorf”. Predstavljena je na ovogodišnjem Krokodil festivalu.

Glavne junakinje su jedna mala Marina, koja se preko Splita i Berlina doselila u Zagreb, i naša devojčica Madina. Kao što je primetila spisateljica Jasminka Petrović, moderatorka na predstavljanju knjige, samo jedno slovo razlikuje njihova imena, ali sudbine su im potpuno različite. Dok je nekima dozvoljeno da se kreću i putuju, drugi izgleda nemaju pravo ni na putovanje, ni na život u slobodi.

U stvarnom životu, Madina je boravila u izbegličkim kampovima u Sofiji i Bogovađi pre nego što je sa porodicom prešla u Hrvatsku, 21. novembra 2017. 

Aktivisti iz prihvatilišta opisivali su je kao veselu i znatiželjnu, u stalnom pokretu. Krupnih crnih očiju i kratko ošišane tamne kose, uvek okružena decom, najčešće u društvu mlađeg brata i nešto starije sestre. U kampu u Sofiji rado se igrala lutkama i preoblačila u princezu. U kampu u Bogovađi žalila je što ne može da zadrži nađene mačiće. S majkom i petoro braće i sestara ušla je u Hrvatsku preko „zelene granice“ jer zbog viznog režima nisu mogli da dobiju potrebna dokumenta. Posle sat vremena presreli su ih tamošnji policajci i, uprkos hladnoći i noći, poveli na prugu kraj Tovarnika, naredivši im da se upute ka Šidu prateći šine. Tokom ovog „pušbeka“ naišao je voz i usmrtio malu Madinu. Njeno telo zadržano je u Hrvatskoj, dok je porodica nemilosrdno proterana u Srbiju, gde je sačekala da im devojčica bude vraćena ne bi li je iole dostojno sahranili.

Madina danas počiva na groblju u Šidu, a odgovornost za njenu smrt tražile su različite institucije. Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava od pre četiri godine, Hrvatska je proglašena krivom, između ostalog i zato što su njeni policajci nezakonito proterali porodicu Husini iako su ovi odmah izrazili nameru da traže azil. Takođe su prema njima nečovečno postupali, uskraćivali im pristup advokatici, a vlasti su nakon devojčicine smrti propustile da sprovedu delotvornu istragu.

Do danas za ovo zlodelo (zlo delo) niko još nije odgovarao, a od 2023. godine aktuelna je inicijativa da igralište ili šetalište u zagrebačkom parku Ribnjak ponese Madinino ime.

Kako je u izjavi za „Vreme“ rekla Olja Savičević Ivančević, slikovnica je „poziv na otpor zaboravu, represiji i nasilju koji se događaju u naše ime ili u ime naše dece, u ovom trenutku.“

Naročito su me dirnule reči Jasminke Petrović da je „ovo je važna priča o slobodi, deci i zvezdama. Nepravda je da Marina može da putuje gde želi, a Madina ne može, već doživljava takvu nesreću. U što više kuća slikovnica uđe, dajemo mogućnost Madini da se uzdigne do zvezda.“

Inače, beogradska organizacija Klikaktiv bavi se mapiranjem grobnica umrlih na 

migrantskoj ruti. Mnogi od ovih ljudi sahranjeni su kao NN, a samo u jednom tragičnom događaju prošle godine 12 ljudi se udavilo u Drini. Najmlađa žrtva bila je desetomesečna devojčica iz Sirije. Puno smrti bilo je i na Staroj planini, pa NN grobnica ima kod Dimitrovgrada i Pirota, ali i u Dunavu i Tisi, te su utopljenici sahranjivani kod Sombora, Subotice, Apatina, Novog Kneževca…

I kao što reče Olja Savičević Ivančević, ova knjiga za decu i odrasle pomaže da ne zaboravimo. Takođe, cilj ovog posta je da ne zaboravimo ni Madinu, ni ostalu decu izbeglice, ali ni naše srednjoškolce i studente koji hrle ka slobodi, uprkos tome što ih hapse dok idu po đačke knjižice, pritvaraju najbolje matematičare i filologe, prebijaju ih i lome im noseve pendrecima, vezuju ih lisicama tek operisane za bolničke krevete, divljački ih čupaju ne bi li ih naterali da tehnikom prepoznavanja lica otključaju telefone…

„Sloboda je u tebi, meni, u Juriju, Asimu i Marini – sloboda je na igralištu s imenom Madine Hussiny.“

Vojislava